Petrin New York

Petra Pohankova je ušetala u FeelPilates studio u Oktobru 2015 sa svojim dečkom koji je bio u ulozi prevodioca, jer ona u tom momentu nije znala ni reč srpskog jezika. Tek stigla iz Praga tražila je mesto gde bi mogla da nastavi sa vežbanjem.

I našla ga je kod nas i mi smo bili privilegovani za jednu divnu energiju...

Nešto više od godinu dana kasnije sa Petrom sam sedela na kafi i ona mi je sad već na tečnom srpskom pričala o Pragu, korporativnom poslu, pilatesu i koliko se dobro snašla u Beogradu..

Pričamo o putovanjima, pitam je da li je živela i radila i ranije u inostranstvu?

Ona kaže da je osim u Beogradu živela i radila jedno vreme u Njujorku, ali tada je imala onako "studentski" posao...

Pitam: "Šta si radila u Njujorku?"

I da mi je dala da pogadjam bezbroj puta, nikad ne bih pogodila!

Kaže : " Vozila sam rikšu"

Pitam : "Rikšu? Onaj turistički bicikl?"

Kaže:!  "Da!"

Ok! Ovo je tema na kojoj ćemo se malo duže zadržati, tema vredna malog intervjua! 

1. Kako si došla na ideju da baš vožnja rikše bude posao za vreme boravka u Nju Jorku?
 

Moj boravak u New Yorku tokom leta 2006. godine nije bio primarno izlet ili odmor. Tada sam imala 21 godinu i zavrsavala drugu godinu univerziteta. Tada sam jos bila dete, ovo je bio moj prvi let avionom! Odabrala sam work & travel program da bih unapredila svoj engleski, zaradila malo novca i upoznala svet. Moja najbolja prijateljica je vozila riksu predhodne godine i zvucalo mi je kao dobra ideja. Na kraju bila sam srecna sto sam odabrala ovaj posao, jer vozeci riksu vezbala sam svakodnevno po 8 sati engleski i moje misice a bila sam sam svoj sef ☺

2. Šta je sve potrebno da neko postane vozač rikše?

Pre svega potrebna je radna viza za Ameriku kao i da se polozi prakticni test. Sam test nije komplikovan, trajao je oko pola sata i ukljucivao je voznju slaloma na parkingu kao i kratku voznju u saobracaju. Nakon polozenog testa mozete iznajmiti riksu za 300 USD mesecno i postali ste vozac rikse u New Yorku. Na zalost, danas je neophodna i vozacka dozvola odrzave New York, sto cini mnogo tezim da se postane vozac ako dolazite za strane.

3. Koliko se može zaraditi od tog posla?

Zavisi. Odredjenim danima sam zaradjivala cak i 300 USD dnevno, a nekada nista. Glavni faktori koji uticu na zaradu su guzve u saobracaju (za kratke i srednje relacije riksa je brza od taxija), vremenske prilike (paradoks je da po kisnom vremenu nema dovoljno taxija i tada su rikse najtrazenije) i energija kojom zracite da privucete musterije. Zato je bitno da budete odmorni i da ne radite od svitanja do sumraka - mi smo obično radili od 15h do ponoći.

 4. Koliko je bilo fizički naporno?
 

Dosta! Od pet do sest dana u nedelji si u sedlu po 8 sati. Ne znam da li si nekada bila leti u NYC, neverovatno je toplo i vlazno. Takodje, velika je razlika da li je teren ravan ili uzbrdo. Uglavnom smo vozili od Village do 72. ulice, najcesce u Midtownu, i onda napamet znas gde su uzbrdice – secam ih se cak i danas ☺ (npr. 57.ulica izmedju 6. i 7. Avenije ili Madisonavenue oko 60. ulice)

5. Šta se dešava ako naidje klijent krupnije gradje?

To se desava, kao i kada hoce troje da se voze zajedno. U ovim slucajevima i/ili jos gore voznja je uzbrdo, uvek sam rekla da nije problem ali da moram da dodatno naplatim - sem ako je bas kratka voznja ☺

6. Da li su ti neki klijenti ostali u posebnom sećanju?

Naravno, dosta njih. Moje prvo leto sam vozila Jack Stahla, tadasnjeg CEO Coca Cola Company, on mi je govorio kako drzi predavanja u skoli menadzmenta u Parizu, imali smo veoma prijatan razgovor. Kada sam ponovo otisla u NYC naredne godine, on me je slucajno opet zaustavio i oboje smo se setili prethodne voznje i pricali smo sta se u medjuvremenu desavalo. Zahvaljujuci jednoj musteriji, u drugoj godini sam dobila praksu u Time Warner. Jednom sam dobila laznu novcanicu od 100 USD za voznju, cega se veoma dobro secam jer sam vratila kusur od pravih 70 USD! Upoznala sam i puno sjajnih ljudi van posla sa kojima sam i dalje u kontaktu. Takodje, imas priliku da budes deo „bike“ komune, neki od njih su cak i inicirali Critical Mass Bike rides u Americi.

7. Kako si se snalazila u gustom saobraćaju u Njujorku?

U pocetku je bilo tesko, u to vreme nije bilo uopste biciklistickih staza/traka. Times Square je bio jedna velika raskrsnica. Prvo sam morala da naucim kako da lociram mesto gde moja musterija zeli da ide. Veoma cesto kazu samo 5 West 32.ulica, i moram odmah da znam da je to izmedju 5. i 6. Avenije u 32.ulici. Isto sam morala da znam gde se nalazi poznate hotele, stanice i pozoriste. Takodje, podrazumeva se da znam u kom pravcu idu sve Avenije. Kada se ovo nauci, veoma je lako da se nadje bilo koje mesto u Midtown.

8. Da li si imala i ulogu turističkog vodiča?

Ponekad, ali uglavnom su tu ulogu imali vozaci u Cental parku. Licno sam vise volela da budem 'taxi', da budem u realnom saobracaju, posmatram sta se desava na ulicama NYC i da vidim trendove u najnaprednijem gradu u svetu.

9. Koje se lokacije najčešće obilaze?

Turisti uglavnom zele samo voznju po Times Square, Central Parku ili do hotela do Broadway. Dok lokalci te cesto zaustave na 5. Aveniji posle shoppinga i treba im hitna voznja do zeleznicke stanice (Penn Station ili Grand Central).

10. Podeli sa nama tvojih 5 omiljenih mesta u Nju Jorku!

1. Central Park – savrseno mesto za trcanje (najbolje oko Reservoiru) ili samo za piknik. Uzivala sam da kupim delikatese u WholeFoods na Columbus Circle i odmaram u parku. 2. East Village – nije tako romantican kao West ili Greenwich Village ili otmen kao SoHo, ali za mene je bio stvarna verzija: studenti, pabovi, mesta za okupljanje, bioskopi itd...

3. Brooklyn Bridge – obavezno na biciklu ☺ Cak sam i na tandem biciklu prelazila

4. Open Air cinema u Bryant Parku
 

5. Promenada pored Hudson River – garaza za moju riksu je bila blizu, pa sam dosta vremena provodila u ovom delu NYC. U secanju mi je uvek zalazak sunca iznad reke uz veceru. Uzgred, najsladja vecera mi je General Tso's Chicken iz kineskog bistroa na uglu 8. Avenije i 52.ulice ☺– povoljan, a obilan i ukusan obrok, idealan za vozaca rikse. 


 

 

Jagoda u Beogradu

Posao pilates  instruktora može biti jako lep. Mogla bih da se setim i ponekih mana, ali danas je reč o lepšoj strani medalje. Radim u prijatnoj atmosferi uz muziku koju mogu sama za izaberem, a često mogu i  svoje radno vreme da rasporedim kako mi odgovara, ali jedna od najlepših stvari vezanih za ovaj posao su ljudi koje sam imala prilike da upoznam. Vežbamo i pričamo. Vremenom, razgovori postaju sve prisniji i u jednom momentu primetim da te ljude više ne mogu nazivati klijentima. Previše zvnična i hladna reč...

Pre nekog vremena počela sam da radim sa Jagodom, devojkom iz Varšave, na privremenom boravku u Beogradu. Tražila je pogodan studio da nastavi sa vežbama pilatesa i našla je baš nas...Reč po reč..i mnoštvo zajedničkih tema.. muzika, hrana, filmovi, New York, koji mnogo volim, a gde je ona neko vreme živela, francuski jezik i Beograd..Ja njoj praktične savete a ona meni svoje utiske..Uvek sam volela da čujem šta stranci misle o našem gradu i nama koji ovde živimo..Kako izgledamo sa strane..I kad je Jagoda u pitanju, ne moramo da brinemo, još jedna lepa reč će se sigurno čuti o Beogradu i Beograđanima. Ovde se oseća kao kod kuće, i toliko joj se dopalo da je odlučila da ponovo aktivira svoj blog, Fierce Watch, koji je pisala u Varšavi, o zanimljivim mestima u gradu. Sada počinje da piše o Beogradu iz ugla devojke iz Poljske, koja je imala priliku da živi u New Yorku i Parizu, a udata je za Rusa.. Zanimalo me je koje mesto će zauzeti Beograd među svim tim gradovima koji su bili deo njenog života i po čemu će pamtiti časove pilatesa koje je imala sa mnom ..pa sam rešila da joj postavim  par pitanja i sve prenesem Vama.

Jagoda i Beograd

Došla sam u Beograd 1.10.2012. sa mužem koji ovde radi kao inženjer na Koridoru 11. Od prvog dana kada sam sletela na beogradskih 25 stepeni celzijusovih, napustivši Poljsku na 22 stupnja manje, shvatila sam da je to za mene pogodak od 100 poena. BINGO!

Radim kao freelancer u modnoj industriji tako da sam potpuno nezavisna. Posao mi omogućava da često putujem i imam tu sreću da odaberem za svoj dom destinaciju u kojoj moj muž radi i tako budem sa njim.

Volim avanture i Beograd mi to pruža. To je, u svakom pogledu, veoma živ grad, pun energije, sa pozitivnim ljudima koji, čini se, nikada ne spavaju niti se zaustavljaju. Uz male predahe, nastavljaju dalje!

Arhitektura Beograda me iznova oduševljeva svojom jedinstvenošću, puna misterija i neočekivanih iznenađenja.

Beograd je otvoren za nebrojene mogućnosti i radost. Ovde je lepo živeti jer je prosto nemoguće da vam bude dosadno i da izgubite elan.

Beograd mi pruža slobodu i zbog toga ga smatram svojim domom.

 

Jagoda i pilates

Upoznala sam se sa pilatesom 2005 godine u Poljskoj.  I danas sam zahvalna svojoj prvoj instruktorki, Andjeliki, bivšoj balerini,  što mi je približila ovaj način vežbanja i radila sa mnom tri godine. Pre pilatesa sport me nije zanimao, a u školi sam, kad god sam mogla, izbegavala časove fizičkog. Imala sam i ne baš srećnu avanturu sa aerobikom i teretanom.

Probala sam i jogu, na nekoliko različitih mesta, ali sam, umesto Zena, uglavnom osetila, miris nečijih prljavih nogu što je odvelo u jogofobiju. Interesantno, različite zemlje, različiti tipovi joge, ali nekako uvek završim pored nečijih mirisnih stopala. A duboki joga udasi i izdasi su dodali kap u prepunu čašu.

Ali nisam odustajala od daljih eksperimenata sa egzotičnim sportovima kao što je Zumba i ,budimo iskreni, jedan čas Kapoere (brazilska veština, kombinacija plesa i borbe, prim.aut.) i čitave dve godine Thai Chi-a.

Moj tajni sport...

Od 2005. navučena sam na pilates..Sviđa mi se atmosfera na času, ritam vežbi. Ponosna sam na promene vidljive na mom telu koje su rezultat Pilates časova. Takođe, pilates nije ugrožavao moju rehabilitaciju posle dve povrede, jer je on sam po sebi terapeutski i bezbedan  način vežbanja i dobra prevencija mnogih problema sa kičmom, a koriguje mnoge deformitete kao što je skolioza, lordoza ili kifoza kičme. Oslobađa telo napetosti i  stresa. Prava MAGIJA!

Ne može vam nikad dosaditi jer postoji nebrojeno mnogo varijacija i kombinacija vežbi i garantujem vam veliki osmeh kada se pogledate u ogledalo i otkrijete svoje vretenaste, tonirane mišiće i preoblikovano telo. Takođe istegnutost i savitljivost tela može biti i vrlo sexy i otuda zahvalnost muškaraca na postojanju pilatesa.

PILATES JE ZAKON!

Jagoda i Feel Pilates

Kada sam došla u Beograd nisam nikog poznavala i sve je bilo istraživanje i otkrivanje. Nisam htela da nastavim sa starim navikama i pokušala sam da iskoristim promenu i unesem novine u svoj svakodnevni život. Ponekad sam imala uspeha, a ponekad baš i ne toliko. Obišla sam mnoge fitnes studije pre nego što sam izgubila nadu da ću naći ono što mi je potrebno. Uglavnom su bili suviše mali i loše opremljeni, većina instruktora je držala spore aerobik vežbe nazivajući ih pilatesom.

U pomoć je uskočila moja komšinica i prijateljica koja mi je prvo poslala link Pilates Studija, a zatim me i dovela u prostor.

Moram da priznam da kada sam prvi put videla mašine za pilates bila iznenađena i malo uplašena. Sve je izgledalo kao da je namenjeno za Pilates Nindže , a ne za mene koja sam još uvek u postoperativnom i rehabilitacionom periodu.

Ali tako sam POGREŠILA!

Posle nedelju, dve premišljanja rešila sam da probam. I posle promotivnog časa koji mi je održala Katarina, ja sam se zaljubila u ovaj način rekreacije. Sada vežbam tri do četiri puta nedeljno. To me održava zdravom, ublažava bolove od povreda članaka i kičme, a u isto vreme održavam i izgled svog tela koji mi je važan i za posao.

Pristup tima pilates studija je izuzetan, pažljivo slušaju i uvažavaju želje klijenata i prilagođavaju treninge individualnim potrebama. Atmosfera je fenomenalna i posle svakog časa pored toga što mi se osveži telo veoma mi se popravi i raspoloženje. Katarina i njen tim su osmislili divan kutak za one koji žele da se brinu o svom zdravlju, sreći i zadovoljstvu.

Planiram da nastavim i dalje sa pilates časovima i ostanem sa Feel Pilatesom jer ga zaista i osećam!